Kritika Zadornova

2024 Autor: Seth Attwood | [email protected]. Zadnja izmjena: 2023-12-16 15:59

Poznati LJ bloger fritzmorgen (prema pasošu Olega Makarenka, na blogu Frica Mojsejeviča Morgena) je krajem januara na svom blogu objavio post o satiričaru Zadornovu, u kojem ga je nazvao rusofobom. Aktivno promovira ideju "Zadornov-rusofob" uz pomoć svog informativnog projekta Rukspert. Prema blogeru, "Zadornovu dugujemo što je reputacija bezrukog i lopovačkog naroda čvrsto ukorijenjena u glavama ogromnog broja samih Rusa." A kao argumente navodi primjere iz svojih satiričan performansi. Još jednom da naglasimo - satirično.

Kada je nakon izlaska filma „Rurik. Izgubljena stvarnost „Mikhail Zadornov je počeo da razbija naučnike u paramparčad – tu je sve jasno, oni to profesionalno imaju: satiričar je intervenisao u njihovu oblast delovanja, a oni nisu mogli da ćute. Čini se da se i prije ovog filma Zadornov, na programu Gordon Kihota, prilično vješto borio protiv tradicionalne kagalske istorijske bande-lejke, pa je čak došlo i do toga da gospodin Blanca i „onaj g… ali u kojem smo mi uživo (citat).

To su zvanični istoričari, oni imaju mnogo razloga, a „ovo je posao“– ne dozvoliti da se samosvest ruskog naroda podigne. Ali kada plaćeni (na Internetu poznata činjenica) bloger nazove Zadornova rusofobom nakon objavljivanja filma na slavensku tematiku i usljed velikog interesovanja za njega, to nije ništa drugo do uznemiravanje. A ovaj progon, s obzirom na reputaciju Fritzmorgena, očito je prilagođene prirode: Zadornov nastupa na sceni više od deset godina, ali su iz nekog razloga optužbe za rusofobiju pale nakon uzbuđenja oko dokumentarca koji je snimio.

U svom opsežnom članku, koji se sastoji uglavnom od eksplicitnih ili implicitnih citata iz monologa satiričara, Fritzmorgen zaboravlja da pomene da je rusofob Zadornov u Rigi o svom trošku otvorio biblioteku sa ruskim knjigama za rusko stanovništvo. Finansirao je izgradnju tri spomenika Arini Rodionovnoj (autori ovih spomenika su ruski arhitekti). Stalno pomaže mladim ruskim umjetnicima, dovodi ih na scenu. Mihail Nikolajevič Zadornov je organizovao izdavanje diskova sa ruskim vojnim pesmama koje je potom slao u ruske gradove kako bi ih dobrovoljci davali ljudima tokom proslave Dana pobede. Već dugi niz godina, do 9. maja, šalje Rusima u Njemačku Georgijevske trake, koje tamo ne mogu dobiti. Devedesetih, kada je počeo progon Rusa u baltičkim zemljama, odveo je 3.000 ruskih veterana u Rusiju.

Ozloglašeni "rusofob" Mihail Nikolajevič već je objavio nekoliko desetina knjiga raznih autora na slovensku temu. Stalno skreće pažnju na slovensku temu, snima filmove na ovu temu ….

Naravno, o ovome nećete čitati od poznatog vrhunskog blogera koji se ne ustručava pisati prilagođene postove i za svaki dobija 20 hiljada rubalja (oni koji žele mogu biti znatiželjni, potražite informacije o ovoj temi u Yandexu ili Google-u).

Čiju narudžbu ispunjava "Karina Maskvist" Fritzmorgen, teško je reći, takvi ljudi nisu posebno izbirljivi prema mirisu novca, ali ostaje činjenica - posao je u toku.

Uzmite u obzir druga mišljenja.

Među internet publikom, koja je blisko upoznata sa jevrejskim pitanjem, nije vijest da je Mihail Zadornov rođen u mješovitoj porodici: otac mu je Rus, majka Jevrejka. Mrežom već duže vrijeme kruži njegova fotografija sa majkom. Fotografija sa službene web stranice Zadornova.

To uvelike smanjuje "koeficijent povjerenja" ove publike Zadornijevom filmu, s obzirom na to da su prosvijećeni u jevrejskom pitanju, po pravilu, dobro osviješteni u istoriji Slovena. Za njih nije tajna da su ova dva pitanja prilično usko povezana, a glavni naglasak naslijeđa predaka nije na nacionalnosti Rurik, već u neprestanom ratu Bijele rase s mračnim silama, čije tumačenje varira. široko među različitim autorima. I, shodno tome, još na početku ovog epa sa narodnim filmom, mrežom je kružilo "Pismo Mihailu Zadornovu" u kojem je knez Svjatoslav predložen kao centralna figura kao pobednik parazitskog sistema tog vremena - Jevrejski Hazarski kaganat.

Shodno tome, ova publika nije mnogo sramežljiva u izrazima, a satiričar je čak nedavno napravio i blog zapis sa elokventnim naslovom "Jesam li ja jevrejsko lice?!"

Glavne pritužbe ovih ljudi svode se na sljedeće:

Sastav učesnika filma:

Ne postoji prijatelj Mihaila Valerija Čudinova, Žarnikova, Tjunjajeva i drugih naučnika koji bi barem gledaocu mogao otkriti činjenice o slovenskoj civilizaciji, kao Kolevci SVIH civilizacija. Prisustvo Bezrukova također postavlja pitanje, čija pojava nema smisla u filmu na ovu temu.

Distorzija i konfuzija:

Varjazi su rudari soli, iako je i po Dalu „branilac, ratnik“. O tome govori akademik A. Tjunjajev.

"Podmlađivanje" slovenske civilizacije:

Ni riječi o artefaktima koji svjedoče o stotinama hiljada godina istorije Slovena - karta Čandar, nalaz tisulsa i drugi. Moglo bi se reći o Velikom pseudo kineskom zidu ili o kineskim piramidama. Čak će i skeptik pomisliti na ovo drugo - zašto Kinezi to kriju svom snagom i nikoga ne puštaju unutra? Uostalom, da je to njihova zasluga, trubili bi o tome po cijelom svijetu. Čak i nabrajanje ovih nekoliko mozaičkih fragmenata govorilo bi istinu o većoj starini slovenske civilizacije nego što je opisano u filmu.

Veoma kontroverzni citati:

Prvo, Kijevska Rus je, kao i kasnije Moskva, bila samo deo (kaganati, pokrajine, oblasti, teritorije) Velike Tartarije - Vedskog pravoslavnog carstva RUSS sa poslednjom prestonicom u Tobolsku. To potvrđuje i veliki broj referenci u enciklopedijama i pričama putnika, a još više na starim kartama - svako može preuzeti zbirku od 350 karata sa spominjanjem ovog Carstva, i uvjeriti se sam.

A Kijev je već bio treći po redu - u citatu se zove "najstariji".

Pravoslavlje je poznato i mnogima koji se zanimaju za istoriju hrišćanstva u Rusiji. Hajde da uradimo mali test – šta vam padne na pamet kada pročitate reč „sramota“? U međuvremenu, na staroslavenskom jeziku to je značilo "spektakl, pozorišna predstava". Ovaj oblik je opstao u srpskom jeziku, a čak i zvanični lingvisti priznaju da je upravo srpski jezik zadržao većinu staroslovenske arhaike.

Slična zamjena pojmova dogodila se s riječju "Pravoslavlje" - kršćanstvo je poprimilo masku vedskog pogleda na svijet. Čak i površna analiza ruskih kršćanskih tradicija i praznika otkriva njihove vedske korijene. A pokrštavanje Rusije ognjem i mačem za obrazovane ljude ne zahtijeva objašnjenje - to je čak iu sačuvanim hronikama, što je nedavno pokazao A. Nevzorov.

Štaviše, zemlja se nije dotjerala u hramove samo zato što su oni već bili tamo, hramovi su jednostavno oduzeti - vrh glave se mijenjao, a ni tada ne svuda.

Pa, s tim da Sloveni nisu voljeli da se bore, može se složiti - nije im se svidjelo, ali su znali kako. Čak se i pravoslavci sada slažu da Slovene niko nikada nije mogao pobediti silom, a njihova jedina zamerka - tatarsko-mongolski jaram - ruši se pod naletom novih podataka o Rusko-hordskom carstvu.

A ako se prisjetimo pohoda arijevskih Slovena u staru Indiju - Dravidiju, i pobjede nad Kinom, zabilježene u slavensko-arijevskim Vedama - Rurikov poziv i fraza "Sloveni nisu voljeli da se bore" poprima drugačiju konotaciju. Sa ovim konceptom se može preuveličano opisati na sledeći način, na primer: oblast Vologda je tražila šefa bezbednosti (ako se ukaže takva potreba) iz susednog regiona, jer nema smisla tražiti od Sibira.

Autorsko pravo:

Jedno od pitanja Zadornovu zvuči ovako: zašto se film, snimljen javnim novcem (oko tri miliona rubalja), nije mogao kopirati i postaviti na YouTube? Odmah nakon što je film pušten na TV, entuzijasti su ga kopirali i postavili na YouTube. Međutim, nakon nekoliko dana, sve ove kopije su uklonjene zbog kršenja autorskih prava. Ostao je samo jedan - službeni. Možda sada već postoje novi primjerci, ili malo izmijenjeni (da nema tvrdnji YouTubea), ali "račvice su pronađene, ali je talog ostao". A nema decembarskih kopija, što znači da je bilo nemoguće napraviti kopiju barem mjesec dana. Razloga za to može biti mnogo – ali sasvim je pošteno da je Zadornov malo otkrio ovo pitanje, uz njegovo redovno bloganje to bi bilo lako.

Ipak, ne može se ne primijetiti ogromno interesovanje koje je nastalo zahvaljujući filmu „Rjurik. Izgubljena stvarnost „među običnim ljudima, potpuno daleko od istorijskih istraživanja. Počinju da traže dalje, da traže, da se zainteresuju, da se otresu lažnog osećaja krivice za kože i toljage pre dolaska Rurika.

Možda pogrešan stil prezentacije, iznesene činjenice objašnjava cenzura? Teško da će neko poreći da postoji određena cenzura na TV-u. Možda Zadornovov film ne bi bio pušten u udarnom terminu na jednom od centralnih kanala u zemlji bez sveprisutnog Bezrukova, bez klanjanja pravoslavlju i hrišćanskim crkvama. Naravno, to je moglo biti objavljeno samo na internetu, ali bi tada odjek bio drugačiji.

Možda je to zbog Zadornovovog posebnog stila, njegovih ličnih razmišljanja? On je satiričar koji je počeo da se bavi ovim prilično specijalizovanim stvarima. Od devedesetih do danas od mnogih običnih ljudi možete čuti da od svih komičara najviše vole Zadornova. To je prirodno, jer je Zadornov govorio o „našima“, o Rusima, što retko čujete od komičara sa neruskim prezimenom.

Uostalom, humor kod nas, ne samo sada, nego i ranije, nije bio sovjetski, već jevrejski. Štaviše, o tome su pisali i sami Jevreji: Marian Belenky, pop dramaturg, autor monologa Klare Novikove, Genady Khazanov, Yana Arlazorov napisali su članak „Jevrejska dominacija završila“, u kojem se žali na takav naslov kada se pojavljuje samo jedan! Ruski satiričar - Mihail Evdokimov. Evdokimov se tada toliko "šalio" da je postao guverner Altajske teritorije. Kao i svaki poštenjak na takvom mjestu, odmah je ubijen.

Ispostavilo se da bi Zadornovu bilo mnogo teže postići slavu u ovoj satiričnoj sredini bez svog pedigrea. Ali sada ima priliku da pređe sa satire na ozbiljne stvari koje vraćaju samosvest ruskom narodu, a svoju slavu koristi za obrazovanje ljudi.

Anton Burmistrov.